Hijeroglifi - ovo je ono što? Kineski i japanski hijeroglifi i njihovo značenje

Neki sistemi pisanja imaju poseban znak na kome su zasnovani, hijeroglif. Na nekim jezicima to može označiti slog ili zvuk, u drugim - riječi, koncepti i morfemi. U drugom slučaju, naziv "ideogram" je češći.

Na slici ispod prikazani su drevni hijeroglifi.

Istorija hijeroglifa

U prevodu sa grčkog jezika naziv "hijeroglif" znači "sveto pismo". Po prvi put, crteži takvog plana pojavili su se u Egiptu pre naše ere. Prvo, hijeroglivi su označavali slova, to jest, ideograme, malo kasnije bilo je znakova koji označavaju riječi i sloge. U ovom slučaju zanimljiva činjenica je da su samo saglasna slova predstavljena znacima. Ime je došlo sa grčkog jezika, pošto su oni prvi koji su vidjeli nerazumljiva pisma na kamenju. Sudeći po egipatskim hronikama i nekim mitovima, hijeroglifi su izmislili bog Toth. Formirao ih je kako bi nastavio pisati neka znanja koja su dobili Atlanti.

Zanimljiva činjenica je da se u Egiptu znakovni jezik već pojavio u potpunosti. Sve što su naučnici i vlada uradili bio je da ga pojednostavi. Dugo vremena, hijeroglifi i njihovo značenje bili su nerazumljivi evropskom narodu. Tek 1822. godine Chapollon je bio u stanju da u potpunosti proučava egipatske znakove na kamenu Rosetta i pronalazi svoje dekodiranje.

U pedesetima XIX veka, neki umetnici koji su radili u stilu ekspresionizma i tašizma bili su duboko uključeni u Istok. Zahvaljujući tome, kreiran je tok povezan sa azijskim sistemom znakova i kaligrafijom. Pored starih egipatskih, kineski likovi i japanski bili su česti.

Hijeroglifska umetnost

Zahvaljujući četkici (subjektu, koji je uobičajen za pisanje znakova), moguće je ukrašiti hijeroglifike i dati im elegantniji ili formalni oblik. Umetnost posedovanja prelepog pisanja naziva se kaligrafija. Uobičajena je u Japanu, Maleziji, Južnoj i Severnoj Koreji, Kini i Vijetnamu. Stanovnici ovih zemalja takva umetnost srdačno naziva "muzika za oči". Istovremeno, često se održavaju izložbe i takmičenja posvećena lepom pisanju.

Hijeroglifi - ovo nije samo pisani sistem nekih zemalja, već i način izražavanja sebe.

Ideografsko pismo

Ideografsko pisanje je trenutno samo u Kini. U početku se pojavio kako bi se pojednostavilo pisanje, učiniti ga preciznijim. Ali na ovaj način primećuje se jedan minus: takav sistem pisanja nije povezan. Zbog toga je postepeno počela da napušta svakodnevni život ljudi. Sada ideološko pismo karakteriše kineski karakter. A njihovo značenje je slično starošću. Jedina razlika je u načinu pisanja.

Kinesko pisanje

Kinesko slovo sastoji se u pisanju hijeroglifa, koji označavaju pojedinačne slogove i reči, kao što je već pomenuto. Formirana je u II veku pre nove ere. U ovom trenutku ima više od 50 hiljada karaktera, ali se koristi samo 5 hiljada.U davnim vremenima, takvo pisanje korišćeno je ne samo u Kini, već iu Japanu, Koreji i Vijetnamu, koje imaju veliki uticaj na formiranje svojih kultura. Kineski hijeroglifi su formirali osnovu nacionalnih znakova. I do sada su široko korišteni.

Porijeklo kineskih znakova

Razvoj kineskog pisma nije uticao samo na čitavu naciju, već je imao i veliki uticaj na svetsku umetnost. U 16. veku pre nove ere nastali su hijeroglifi. U to vreme ljudi su pisali o kostima i granama kornjača. Zahvaljujući iskopavanjima arheologa i očuvanih posmrtnih ostataka, naučnicima je bilo lakše rastavljati drevno slovo. Pronađeno je više od 3 hiljada znakova, ali su komentari dati samo oko hiljadu. Ovaj oblik pisanja stekao je savremenu formu tek nakon potpunog formiranja usmenog govora. Kineski likovi su ideograf koji znači riječ ili slog.

Japansko pismo

Pisanje Japana zasnovano je na silabičnim i alfabeticnim znacima. Od kineskih naroda pozajmljeno je oko 2.000 hijeroglifa da koriste te delove reči koje se ne menjaju. Ostali su napisani pomoću kanala (syllabic alphabet). Podijeljen je u dve verzije: katakana i hiragana. Prva se koristi za reči koje dolaze sa drugih jezika, a druga za čisto japanske. Ova tehnika je bila najprikladnija.

Po pravilu, japanski znakovi na pismu se čitaju s leva na desno, u slučaju horizontalnog pisanja. Ponekad postoji pravac od vrha do dna, kao i sa desne na levo.

Poreklo japanskih likova

Japansko pisanje formirano je probnim, greškama i pojednostavljenjem. Ljudima je bilo teško da koriste samo kineske dokumente. Sada formiranje jezika - pitanje koje izaziva konstantnu raspravu. Neki naučnici ga pripisuju vremenu osvajanja japanskih ostrva, a drugi - u doba Yayoi. Nakon uvođenja kineskog pisma, usmeni govor naroda prošao je veliku promjenu.

U devedesetim XIX veku vlada je revidirala sve hijeroglifi koji su kombinovali kombinaciju nekoliko vrsta pisanja i dozvolili da se koristi samo 1800 komada, dok je zapravo bilo mnogo više. Sada zbog uticaja američkih i drugih zapadnih kultura, zvanični govor praktično je nestao, sleng postaje sve značajniji. Zbog toga je razlika između dijalekata pala.

Pojava sistema pisanja u Japanu

Kada je japanska vlada odlučila da stvori jezički sistem, prvi hijeroglifi (ovo je njeno glavno sredstvo) uzeti su iz kineskog pisma. Ovaj događaj se dogodio zbog činjenice da su u drevnim vremenima na japanskim ostrvima Kinezi često žive, koji su donosili razne stvari, predmete i knjige. Nije poznato kako su se u to vrijeme razvijali japanski hijeroglifi. Nažalost, gotovo da nema podataka o tome.

Razvoj budizma u zemlji snažno je uticao na pisanje. Ova religija je došla zahvaljujući korejskoj ambasadi, koja je stigla u državu i donela različite skulpture i tekstove Buda. Prvi put nakon punog uvođenja kineskog pisma u život Japana ljudi su pisali strane reči. Međutim, nakon nekoliko godina nastupila je neugodnost, jer je maternji jezik nacije bio nešto drugačiji i bio je jednostavniji. Problemi su takođe nastali prilikom pisanja sopstvenih imena, gdje bi se koristili kineski znaci. Ovo je dugo vremena zabrinulo Japance. Problem je bio to: na kineskom jeziku nije bilo riječi i zvukova koje su trebale biti zabilježene u dokumentu.

Ideja razbijanja japanskih reči na nekoliko značajnih delova bila je potpuno neuspešna. U ovom slučaju, ispravno čitanje moralo je biti zaboravljeno. Ako vas ne zanemaruje smisao, onda bi trebalo da budu izabrani ovi delovi reči, tako da će čitatelj razumeti da se bavi riječima čije se značenje može zanemariti. Ovaj problem postojao je dovoljno dugo i morao je da se reši bez prelaska granica kineskog pisanja.

Neki naučnici su na kraju počeli da izmišljaju posebne znakove, pomoću kojih bi bilo moguće čitati tekst napisan na kineskom jeziku na japanskom jeziku. Kaligrafija je podrazumevala da svaki hijeroglif treba staviti u uslovni kvadrata, kako ne bi kršili granice čitavog slova. Japanci su odlučili da ga podele na nekoliko delova, od kojih svaka igra svoju funkcionalnu ulogu. Od ovog trenutka, hijeroglifi (kineski) i njihov značaj za Japan počeli su polako da idu u zaborav.

Kukai je osoba koja (prema legendi) stvorila hiraganas (prva japanska pisma). Zahvaljujući razvoju u oblasti hijeroglifa, stvoreni su posebni sistemi pisanja zasnovani na fonetici. Malo kasnije, pojednostavljivanjem oblika hijeroglifa, pojavila se katakana, koja je postala čvrsta u upotrebi.

Japan je u to vrijeme već pozajmio uredno pisanje iz Kine zbog svog teritorijalnog susjedstva. Ali razvojem i promjenom simboličkih simbola za sebe, ljudi su počeli izmišljati prve japanske hijeroglifike. Japanci nisu mogli koristiti kinesko slovo u originalnom obliku, samo zato što u njemu nema promene reči. Razvoj jezika se nije zaustavio. Kada se nacija upoznala sa drugim sistemima (na osnovu hijeroglifika), uzimajući svoje elemente pisanja, učinila je svoj jezik jedinstveniji.

Komunikacija hijeroglifa sa ruskim jezikom

Tetovaža u obliku japanskih i kineskih znakova je sada veoma popularna. Zato morate znati značenje hijeroglifa na ruskom, pre nego što ih stavite u svoje telo. Najbolje je koristiti one koji podrazumevaju "blagostanje", "sreću", "ljubav" i tako dalje. Pre nego što posetite umetnika za tetovaže, najbolje je provjeriti značenje u nekoliko izvora odjednom.

Parodija azijskih simbola je takođe popularna u rusko govorečim zemljama. Ruski hijeroglifi ne postoje zvanično, već se pojavljuju samo na stranicama društvenih mreža. Oni su stvoreni zbog velike imaginacije korisnika interneta. U suštini, ovi znakovi nemaju poseban semantički opseg i postoje samo za zabavu. Takođe su izmislile igre koje su zasnovane na pogađanju koja je riječ šifrirana u ovom ili tom karakteru.