"Pomorski Nikitin": kratak rezime. "Pomorski Nikitin" - priča o A. A. Betuzev-Marlinskom

Aleksandru Aleksandroviču Bestuzhevu (1797-1837), koji je preuzeo pseudonim Marlinski, nesumnjivo je talentovan i zapovjednik, a kasnije nepravedno zaboravljen. V. Belinsky, koji mu se čak i nije dopao, zvao se Marlinsky prvi ruski narator i "podstrekač" ruske priče.

Potpuno nepravedno zaboravljen

Jasno je zašto ovaj pisac nije proučavan u sovjetskim školama: on nije volio Belinskog, koji je optužio pisca pseudo-romantizma. Rad koji se razmatra je prilično obiman, sadrži mnoštvo povlačenja autorskih prava. Zbog toga vam nudimo kratak rezime. "Pomorski Nikitin" - priča posvećena običnim mornarima Ruskog sjevera, živopisni dokaz da realizam piscu uopšte nije bio vanzemaljac.

U najboljim radovima koji se tiču zrelog perioda kreativnosti, A. A. Bestuzhev dostigao je stvarne vrhove, iako sebe naziva prosjačem, u poređenju sa svojim idolom Victorom Hugom. Autorka priče "Pomorski Nikitin", čiji se kratki sadržaj može izraziti u jednoj frazi - priči o ruskom karakteru, uopšte nije zadovoljan njegovom neverovatnom popularnošću. Ovo je samo dokaz u njegovu korist.

Srećna samozadovoljna osoba

Savremeni su pripisali A. A. Bestuzevu malom broju sretnih ljudi koji su živeli u harmoniji sa sobom i svetom. Uradio je svoju omiljenu stvar (što je uspeo briljantno), ali nije mislio na sebe kao čoveka koga je Bog poljubio u predmetu. Takav je bio sjajan, savršeno obrazovan, duhovit i ironičan, očajnički optimista Betuzev-Marlinski. "Mariner Nikitin" je delo, prvo objavljeno u Biblioteci za čitanje 1834. godine. Publika ga je s entuzijazma prihvatila, jer je nestrpljivo očekivala svaki novi rad ovog autora. Romani nisu pročitani samo u rupama, citati iz njih su pamtni na srce. I to je apsolutno razumljivo, jer ste pročitali ovu skicu iz života trgovaca mornara Ruskog sjevera, otvorili ste sebi duhovitog autora čija fraza želite odmah napisati. On bukvalno nekoliko reči daje ideju o junaku.

Neverovatno je opisao heroje priče

Koliko je dobar zarobljeni kapetan engleskog broda, koji, dole do obale luke Arkangelsk i odlaskom u katastrofu, peva "Pravilo, Britanija, mora". Veoma dobro je opisao komšiju heroja Katerine Petrovne pisca Marlinskog. Mornar Nikitin je voleo, a za njega je bila "šarmantna, kao i svi Katarini zajedno, i lepa, kao ni jedna od Katarine." Bukvalno u svakoj frazi postoji suptilna primedba o odeći, običaju, stanju ruske trgovačke flote - o svemu. I sve ovo opisuje ljubav prema svemu što je domaće (na samom početku priče pisac otvoreno ističe svoju nepriliku za sve strane) i sa dobrom ironijom, a ne sa otrovnim sarkazmom.

Dobra priča sa srećnim završetkom

Može se žaliti što u našem vremenu puno čitanje sve više voli kratak sadržaj. "Primorski Nikitin" gubi puno u isto vreme: lepota posla, suptilna zapažanja i izuzetna ironija autora nestaju. Autor nestaje.

Ipak, složena izložba priče je sledeća. Mladi, udaljeni, ružičasti trgovački mornor se zaljubio u srodnika lepote "malo kože", čiji je otac pristao na vjenčanje tek nakon još jedne uspešne šetnje Saveliya Nikitina u Solovki - jedan penni za zaradu. Mladoženja odmah ide na put, ali sa svojim kolegama uhvaćuje Britance, koji su perforirali dno čamca Saveliya, uzeli robu unapred i bacili mornara na palubu na otvorenom. Marlinsky admirably opisuje prirodu Sjevera. Noćno nebo iznad krova sa zatvorenicima je poetično i neponovljivo: opal sa jedva vidljivim zvezdama, naravno, neće moći opisati naš rezime.

"Pomorski Nikitin" završava činjenicom da su četiri jednostavna ruska seljaka zarobila engleski brod sa superiornim brojem (12 muškaraca sa kapetanom i dečakom) dobro obučenih mornara koji su trebali zauzeti tvrđavu Solovetsky. Brod je bio raspoređen na svoje obližnje obale i doveden u luku Arkhangelsk, gdje su ih već dočekali veseli izleti od cijelog grada. Sve se završilo na venčanju.

Bogatstvo je ostavljeno iz kutije

Ovo je rezime. "Mariner Nikitin", kao što je već rečeno, je priča. Puna je neverovatnih skica, što je samo opis mornara Ivana! Možete to pročitati kratko, ali bolje je čitati u potpunosti. Na kraju krajeva, kratki sadržaji ne uključuju ni razgovorni govor ruskih pomoraca, premeštenih rečima i rečima, niti opis istorijskih događaja koji su doveli do rata između Engleske i Rusije kao rezultat Napoleonove politike (priča opisuje događaje iz 1811. godine). Na strani su zabavne situacije na brodu, kada su zarobljeni Englezi imali hleb i goveda, dok su Rusi imali bare svježe vode.

Mnogo toga čine čitanje priče jednostavno neophodnim: pored radosti, neće donijeti nikakva druga osećanja. Štaviše, sada zvuči vrlo moderno. Pokazuje večni prezir i potcijenjenje "civilizovane" Evrope ruske "brade". A. Bestuzev je rekao da su naši sunarodnici pokrivali nezamislive morske udaljenosti u krhkim brodovima i da se uopće nisu pohvalili njihovim eksploatacijama, a generalno nisu se smatrali kao takvi. Stranci, kako piše Marlinski, pevače svaki svoj korak u pesmama i pesmama. Ovaj izvanredni pisac je pravi patriot koji nije bio ljut na svojoj kući, zatvoren i proteran, pa na Kavkaz, gdje je umro u sukobu sa planinara. Možda celokupan njegov rad ne dostigne stvaralački rad Nikolaja Gogola, ali ipak je potpuno nepravedno zaboravljen.